Trbina „Ko te tuče taj te ne voli“

Trbina „Ko te tuče taj te ne voli“

  by    0   0

Trbina pod nazivom „Ko te tuče taj te ne voli“, o nasilju nad ženama, održana 11. januara 2016. godine na Fakultetu za menadžment u Sremskim Karlovcima. Gošća tribine bila je dr Nada Padejski Šekerović, psihološkinja i rukovoditeljka Sigurne ženske kuće u Novom Sadu. Ona je govorila razlozima povratka žrtava svojim partnerima, o oblicima nasilja, kao i o tome šta se događa kada žena prijavi nasilje i ode u Sigurnu kuću. Tribinu su organizovali studenti Fakulteta za menadžment. 

Dr Padejski je istakla proganjanje kao jedan od brutalnih oblika nasilja, koji u Srbiji i dalje nije dovoljno prepoznat. Kod mladih je čest slučaj da pokušaj kontrole od strane partnera, kao što je konstantno pozivanje telefonom, u početku pogrešno tumače kao izraz ljubavi. Takvi i slični oblici psihološkog nasilja teško se dokazuju na sudu. Dok njihova priča stigne do suda, ona je već mnogo puta ispričana i zato žrtve više ne iskazuju emocije dok objašnjavaju svoju životnu situaciju. Centar za socijalni rad obavlja razgovore sa žrtvama i tako može da proceni da li je potrebno da se preduzmu određene mere.

U proseku, žrtva nasilja se svom partneru vraća od 4 do 6 puta pre nego što odluči da ga konačno napusti.

Žene se najčešće vraćaju svojim partnerima zbog ekonomske situacije, odnosno zavisnosti, sramote da ne obrukaju sebe i svoju porodicu, ali i tradicionalnih običaja, zbog kojih roditelji žrtve često navode žrtve da se vrate svojim partnerima i trpe nasilje. Žrtve nasilja često osećaju strah i zbog toga ne prijavljuju nasilnika, plaše da će ih tražiti i nauditi im ili ostalim članovima porodice ako ga napuste. Žrtve ostaju uz nasilnika i zbog dece, što je velika greška, zato što deca često svoje ponašanje uče po modelu i često i sami postaju nasilnici što je slučaj sa muškom decom, a ženska deca postaju depresivna i kasnije traže partnere onakve kakav je bio otac, odnosno odnos između majke i oca.

Žrtve često nemaju podršku porodice, prijatelja, okruženja, ali ni institucija. To utiče na manjak poverenja u institucije za pomoć, zbog čega žrtve oklevaju da prijave nasilnike.

Dr Padejski je podvukla značaj Sigurne ženske kuće, u kojoj žrtve mogu da borave do šest meseci, dok se za to vreme oporavljaju od traume, osamostaljuju, a protiv nasilnika vodi sudski postupak.

U sigurnoj ženskoj kući ima 20 mesta i 5 pomoćnih, a popunjenost je uglavnom oko 85%.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *