Poseta studenata kompaniji “Andrijašević“

  by    0   0

 

Osvanuo je i taj dan, dan naše posete kompaniji „Andrijašević“ koja se bavi proizvodnjom dušeka ili kako su nam oni to pojasnili, proizvodnjom svih stvari za spavaću sobu. Polako su student dolazili na fakultet, koji je bio mesto našeg okupljanja i uz prvu jutarnju kafu lagano su ćaskali. Oko 9 časova krenuli smo na put i, kako to ovdašnji običaji nalažu, odmah smo počeli nešto da grickamo, jer put je ipak „dalek“. Dok smo putovali razmišljali smo kako će to biti samo jedna običan i formalan obilazak firme i da ćemo posle otići bez nekih velikih utisaka. Međutim, po samom dolasku domaćini su pokazali srdačnost i gostoprimljivost, što je u startu odbacilo sve prethodne predrasude.

Kada se kaže reč direktor, većina nas pomisli na nekog strogog čoveka, vojničkog držanja, veoma ozbiljnog izraza lica i pred kojim imate osećaj da treba da stojite u stavu mirno. Ali predrasude su tu da bi se opovrgle. Direktor ove kompanije nije imao ni jednu od ovih karakteristika. Veoma je ljubazan i po njegovom ponašanju i srdačnom pristupu se moglo videti da mu je veoma drago što su baš student sa njegovog bivšeg fakulteta došli u posetu njegovoj komapniji.

Prezentacija firme se odvijala u njihovoj glavnoj prostoriji (kancelariji) što je opet davalo na značaju poseti i osećaju poštovanja .Iz prezentacije smo saznali ključne stvari o kompaniji, kao i o velikom umeću njenog menadžera, koji nam je otkrio da ključ uspeha zapravo čuči u osnivanju reda kvalitetnog tima i njegovom dobrom funkcionisanju. Zatim je usledio obilazak čitave kompanije odnosno pogona u kojima se sve dešava i iz kojih na kraju izlazi finalni proizvod. Tu smo saznali koje su sve sirovine potrebne da se dušeci naprave i kako se to sve radi. Vidi se da je to uhodani tim ljudi, pun iskustva, koji tačno zna šta je čiji zadatak.

Dok smo išli iz jedne u drugu prostoriju, naišli smo i na stolarsku radionicu, koja je čini se ostavila najjači utisak na studente. U njoj su radnici nekako bili najveseliji, u pozadini se čuo radio na kojem su se slušale stare narodne pesme. To ne bi bila prava majstorska radionica da se na jednom zidu ne nalaze „motivacioni posteri“, a svi znamo šta se pod tim podrazumeva.

Tako oduševljeni smo se vratili u prostoriju u kojoj je sve i počelo.Tamo nas je čekala zakuska, koja nije bila lepa samo za oko nego i za naše stomake. Posle dobrog dorčka usledio je povratak nazad. Direktor nas je ispratio i zahvalio je na poseti, a ni on sa naše strane nije ostao uskraćen za komplimentei reči zahvalnosti. Tokom povratka prepričavali smo svoje utiske i doneli zajednički zaključak, da su nas domaćini predivno dočekali i kako bi bio uspeh da svaka poseta ovako izgleda.

Ove reči hvale nisu napisane zatošto bi to tako trebalo ili što se to tako očekuje. One su zaista zasnovane na istini odonosno lepom dočeku u komapniji „Andrijašević“ .

Beležile i uživale:

Ana Drakić, Mladenka Lola Bajić

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *